Rešili ste da vaše venčanje bude minimalističko u svakom smislu i osvojili ste pravo na to jer ste, povlađujući očekivanjima svoje i partnerove uže i šire porodice, pravili veridbu na veliko, pitajući se kakvo li venčanje treba da bude, kad ste već imali i gomilu gostiju i poklone i svečani ručak i muziku, a i haljinu ste kupili, razmišljajući da će vam poslužiti ako rešite da se za svadbeno veselje presvučete. Odradili ste to i shvatili da je to najviše što ste spremni da izađete u susret očekivanjima drugih. Sad hoćete kako vi hoćete, a to je krajnji minimalizam. Ne želite ništa obavezujuće, pa čak ni poklone!
Venčanje bez poklona! Zamislite to! Ali, ovaj trend je sve češći među mladim parovima, koji ne žele nikakvu predstavu, dramu i cimanje oko svog venčanja, koji su voljni da stupanje u brak obeleže žurkom za najbliže prijatelje i izlaskom na ručak sa članovima najuže porodice (roditelji, sestre, braća i babe i dede, eventualno).
Lepo je što vas dvoje znate šta hoćete i što ste zajedno u tome, ali kako ćete to saopštiti roditeljima? Lepo možete da vidite kako na njihovim licima izrazi čuđenja otvrdnjavaju i pretvaraju se u studiju negodovanja.
Njih ne zanima što vi živite zajedno već dve godine i sam čin venčanja za vas ništa ne menja i što hoćete da stvari budu jednostavne, da ne remetite svoju rutinu, da izbegnete sve zahteve i sav stres koji venčanje i svadba uzrokuju i da sačuvate svoju privatnost. Ali pre svega, oni ne to ne shvataju, jer se vreme promenilo i misle da je to sami neki milenijumski hir, ili da se pravite skromni i da u suštini, želite da dobijete mnogo lepih poklona. I kad im saopštite svoje želje, najdirektine što možete, oni će klimati glavama i nekako će prihvatiti da neće biti velike mrsne pravoslavne svadbe, pa čak ni osrednje i skromne. Ali, bez poklona? Kako to mislite? Svakako ste samo suviše skromni i ne želite nikoga da opterećujete, ali možda imate listu želja, kojom malobrojni gosti mogu da se rukovode, da bi vam doneli ono što vam je potrebno? Ne? U čemu je štos?
