Transakcija bi trebalo da je očigledna i logična – dobijete od nekog poklon za venčanje, pa ako se desi da vi kasnije idete na svadbu te osobe, uzvratite poklonom. Ili je ta svadba bila pre vaše i nosili ste poklon ili ste dali novac, pa očekujete nešto približne vrednosti i za svoju svadbu. Ali nije uvek tako, a kad nije, šta onda? Evo jednog iskustva:
“Bila sam prva među grupom prijateljica koja je stupila u brak, i dobili smo gomilu poklona, osim od jedne prijateljice, koja je napisala veoma ljupku čestitku. Bila sam iznenađena kada sam je otvorila i proverila da li se negde nalazi i priložen novac, ili vaučer, ali nije bilo ničeg. Nije mi bilo pravo. Prošlo je nekoliko godina (naš odnos se u međuvremenu održao bez ikakve napetosti) i sada je na redu njeno venčanje. U dilemi sam kako da postupim – da li treba da odnesem poklon, iako ga od nje nikada nisam primila, ili da napišem ljupku čestitku, ili nešto treće?”
Ima raznih nepisanih pravila, starih i savremenih svadbenih običaja, koji zbunjuju. Na nekim savremenim venčanjima služe se samo razne salate i grickalice (zapravo, služite se sami, jer je sve poređano na jednom stolu), a nije iznenađujuće i da se svadbeno veselje organizuje kao žurka, na kojoj mladenci ne očekuju poklone, ali vam kažu da donesete neku hranu i piće i da ih priložite njihovom slavlju. Takođe, postoji “pravilo” da poklon, odnosno, novčani iznos, treba da “pokrije” trošak za vaše posluženje (ako je proslava u restoranu), kao i da je uvek bolje dati novac, ili vaučer, nego kupiti poklon, osim ako mladenci nisu priložili spisak stvari koje su im potrebne.
Ne želite da ispadnete prosti ili škrti, a ne želite ni da se razočarate i ne dobijete ništa, a preventiva za zamerke bilo koje vrste, jeste da mladenci naglase zvanicama da na poklon primaju novac, ili im daju da odaberu sa spiska poklona. Ako ne postoje smernice ove vrste, moguća su razočaranja, pa čak i kvarenje prijateljskih i rodbinskih odnosa.
