Ne želiš da tvoja svadba bude tradicionalna, hoćeš žurku i švedski sto i bend koji će svirati rok i pop hitove, nećeš venčanicu i ne zanimaju te pokloni. I sve je to u redu, ako ste ti i mladožanja saglasni. Ali – uvek postoji ono ali (“što devojci sreću kvari”), tu su neka razumna pitanja koja treba sebi da postavite i da na njih pronađete razumne odgovore.
Prvo, ko plaća svadbu?
Ako su se vaši roditelji udružili da snose troškove svadbe, oni imaju određena očekivanja (tako je to sa roditeljima). Odnosno, oni žele da na toj svadbi nastupe kao ponosni roditelji pred ostalom rodbinom i porodičnim prijateljima. Oni žene sina i udaju ćerku i oni se pitaju.
Ako vas dvoje sami organizujete svoju svadbu i vi snosite troškove, onda možete da diktirate pravila i da odlučite da ne uvažite ničija očekivanja, ni roditelja, ni rodbine. I možda ih sve žestoko uvredite (što će svi da zaborave kad dobiju unuče – osim ako baš kasnite sa tim unučetom).
Ali vodite računa i o ovim stvarima:
Ko će vam doći na svadbu?
Ko su vaši gosti? Da li će se ti ljudi dobro osećati u vašoj nekonvencionalnoj organizaciji, da li će igrati, radovati se i veseliti? Jer ako su gosti neadekvatni, džaba vam to što ćete isterati svoje. Ako ćete imati petoro veselih gostiju, oduševljenih vašim konceptom svadbe i tridesetoro koji su očigledno zbunjeni i ne uspevaju da se uklope, onda ste promašili poentu.
