Pa, u svakoj porodici ima takvih odnosa, ako ne sa roditeljima, onda sa njihovim roditeljima, sa braćom i sestrama i ostalom najbližom rodbinom.
I vi sad pokušajte da izračunate koliko će vas koštati kompromis, a koliko beskompromis. Razlika je samo u tome kako ćete se osećati u jednom, a kako u drugom slučaju.
Vaša svadba je vaš dan – možete da ga posvetite kome hoćete. Drugima, ili sebi i svom partneru. A on sa sobom donosi nerazrešive odnose iz svoje porodice, očekivanja svoje rodbine i prijatelja. Ako sa nekim treba da napravite kompromis, to je vaš partner. Ostali se ne računaju, odnosno, kako ih god izračunate, na isto izađe. Nećete sa njima živeti i rađati im decu. Osim ako hoćete.
Ako se loše osećate i počinjete da sažaljevate sebe ili da besnite zbog osećanja nemoći, zbog toga što vam prebacuju da ste sebični (na šta imate puno pravo, jer ste glavna glumica u ovoj drami), što vam postavljaju glupa pitanja (tipa – šta ćete da obučete, a vi ste u osmom mesecu trudnoće), što vas upozoravaju da bi babi mnogo značilo kad biste se venčali i u crkvi (a vi ste babina naslednica, pa je ovo zapravo uslov i ucena) i ako se spremate da sve oterate u tri lepe, da pokupite dragog i kumove, odete kod matičara, venčate se i posle sednete u neki restoran na ručak, učinite tako.
Ili nemojte. Recite svima, da, super, to je dobra ideja i onda uradite kako vi hoćete. To odlaže plaćanje cene beskompromisa i omogućava plaćanje na rate. Ako ste rešili da vam je najvažnije kako ćete se osećati vi i vaš partner, učinite ono zbog čega ćete se oboje osećati dobro – na svadbi. Loše možete da se osećate i posle, povodom svih uvređenosti i povređenosti i nerazrešivih porodičnih odnosa – kao i obično, uostalom.
Izvor fotografija: instagram.com/authenticlovemag
Aleksina Đorđević
