Tradicionalni srpski običaji su uglavnom prevaziđeni, jer su mnogi nepraktični i neizvodljivi (gde postaviti jabuku koja treba da se gađa puškom, i kako baciti sito na krov, ako živimo u bloku, u soliteru?!) i zahtevaju mnogo veštine i preciznosti oko raznih bacanja i gađanja. Ponekad se parovi odluče na tradicionalno venčanje i zabavljaju se nalazeći izazov u savlađivanju svih svadbenih zadataka, a češće od običaja primene samo ono što žele, što im je prihvatljivo, izvodljivo i zabavno – bidermajer je lako baciti preko glave, a taj trenutak je često najzabavniji na svadbi za sve mladine prijateljice. Ako želite da unesete neke elemente tradicije, evo spiska prilično zastarelih običaja, sa koga možete da “uzmete” ono što vam deluje kao dobra simbolika, koju razumete i prihvatate.
Kada se utvrdi datum venčanja, mladenci treba da kupe cipele provodadžiji – osobi koja je zaslužna za njihovo upoznavanje i spajanje. To je skoro sasvim zaboravljen običaj, ali ako vas je povezala neka tvoja prijateljica – biće presrećna da zbog toga bude nagrađena novim cipelama!
Od veridbe do venčanja (a veridbom se može smatrati i vreme od odluke para da se venča, do samog venčanja, ako nije bilo formalne veridbe), buduća mlada ne bi trebalo uopšte da oblači crno, da ne bi privukla energiju tuge u svoj brak.
U tradicionalnim običajima u igri su i dve pogače – jednu sprema svekrva, a drugu nevestina majka. Svekrvina pogača ima ulogu “muškog bidermajera” – nju stari svat baca preko ramena svatovima (mlađim neoženjenim muškarcima), a ko je uhvati, sledeći će se oženiti. Od te pogače svi svatovi treba da dobiju zalogaj. Pogača koju sprema mladina majka, materina pogača, uručuje se mladencima pre svečanog ručka i oni je zajedno lome. Ko odlomi veće parče, biće glavni u kući.
Još jedan, poznatiji i popularniji običaj, odnosi se na gazdovanje i glavnu reč u braku (nema ni jednog tradicionalnog koji se odnosi na jednakost) jeste gaženje supružnika na ceremoniji venčanja. Kad se mladenci izjasne da pristaju na brak, onaj ko prvi nagazi onog drugog, biće glavni.
Mlada mora imati snažnu i preciznu ruku, jer više običaja zahteva od nje da baca udalj i uvis – kad svatovi uzmu mladu i krenu, pre prvog mosta na koji naiđu, mlada baca nešto novca zamotanog u belu maramicu. Kad sa venčanja dođu u svoj dom, ona uzima sito i jabuku (koje joj daje svekrva) i jabuku baca sebi iza leđa, a sito na krov kuće. Sito bi trebalo da ostane na krovu, jer to je znak da će i mlada ostati u kući.
