Često nam kod pripreme venčanja saveti većine naših bližnjih bivaju nekorisni. Iako imaju najbolju nameru i žele da nam pomognu, često neki od njih ni sami nisu venčani, te ne znaju za sve procedure koje postoje ili su već ostarili pa novotarije njima deluju suludo i previše ekstravagantno. Zato je uvek najbolje pitati nekoga ko zna sve o tome. Bogati sebi mogu priuštiti planera venčanja, koji će od početka do kraja voditi računa da sve ispadne kako treba.
Međutim, prosečni parovi zaista ne nameravaju da deo svog i onako ograničenog budžeta troše na neku osobu ili agenciju koja će im dirigovati kako svadba treba da izgleda.
Zato su tu istinite priče i doživljaji parova koji su već prošli kroz sve što vi prolazite. Njihovim greškama se možete nasmejati, ali i mnogo naučiti o tome šta treba, a šta ne treba činiti.
“Veoma je važno da ne zaboravite da dobijete dozvolu za brak. Ukoliko se venčate i u crkvi, trebalo bi da polažete takozvani predbračni ispit. Suprug i ja nismo znali da tako nešto postoji.” (Maja 29)
“Ukoliko postoji menjanje lokacije, recimo ukoliko je crkva na jednom, opština na drugom, a restoran na sasvim trećem mestu, objasnite svojim gostima kako i kojim putem da dođu. Nije loša ideja ni da odštampate mini putokaz na pozivnicama. Mi to nismo učinili, pa su nam se gosti izgubili i baš smo imali dosta problema.” (Filip 34)
