U ugovor se unosi sva pokretna i nepokretna imovina, kao i dobit od kamata i iznajmljivanja objekata. U Srbiji je još uvek uobičajena praksa da se sva imovina vodi i knjiži na muževljevo ime, tako da žena prilikom razvoda mora da dokazuje koliki deo te imovine pripada njoj, a to je dugotrajan i neprijatan proces, koji se obično odvija u vrlo ružnom kontekstu – ženu osuđuju kako hoće da “opelješi” bivšeg muža, a ona postupak vodi dovijajući se da nabavi novac koji joj je za to potreban, dok pritom deca verovatno pripadaju njoj, a ni pitanje alimentacije ne može da reši tako da obezbedi primanja koja su joj zaista potrebna za odgajanje dece.
U poslednje vreme, mlađi bračni parovi rešavaju da uknjiže imovinu na oba partnera, a to čine i parovi koji se odluče na vanbračnu zajednicu.
Bez bračnog ugovora sva imovina stečena u braku je zajednička, čak i u slučajevima gde jedan supružnik ne radi i nema nikakva primanja. Ali, ako, na primer, jedan od njih ima firmu i razrađen posao pre nego što je stupio u brak, predbračnim ugovorom može da zaštiti prihode koje ima od firme, ili da odredi procenat koji pripada partneru.
Savet pravnika svim budućim supružnicima, jeste da razmisle o korisnosti predbračnog ugovora i da ne odbacuju statistiku, koja prikazuje grubu i realnu sliku – polovina brakova se razvodi, deca u najvećem broju slučajeva pripadaju majci, a bivši muževi neretko postaju i bivši očevi, izbegavajući odgovornost prema deci na sve načine. Ukoliko nemaju sopstvene stabilne prihode i imovinu, ili podršku primarne porodice, žene prilikom razvoda preuzimaju veći teret, a ostaju u nepovoljnijem položaju od bivših supruga.
Izvor fotografija: instagram.com/authenticlovemag
Brankica Milošević
