Kad posumnjaš u sebe – a posumnjaćeš – kad osećaš da nisi uspešna kao majka, da ti stvari izmiču, da nisi dorasla nekoj situaciji, da si mogla bolje samo da si se smirila na vreme, kad se umireš od muke jer znaš da nikako nisi smela da udariš dete, kad imaš loše trenutke – a imaćeš ih – seti se svih stvari zbog kojih si i dalje najbolja mama na svetu.
Kako ti se dete obraduje i potrči u susret kad te ugleda kako ga čekaš u vrtiću ili pred školom.
Kako imate samo vaš ritual pred spavanje i koliko je to važno da bi se dete osećalo sigurno i voljeno.
Seti se svih onih (nebrojenih) stvari koje uradiš u toku dana, da bi sve funkcionisalo i o kojima nikoga ne obaveštavaš, nikome se ne hvališ i ne žališ, nikoga ne opterećuješ.
Koliko ti je zabavno sa klincima i koliko puta ste se kikotali i zacenjivali glupirajući se, glumatajući i zevzečeći se nesputano.
Seti se situacija u kojima si bila mama lavica, spremna da ubije zbog dece.
Koliko puta si bila uporna kad si sumnjala u to da lekar dobro procenjuje stvari – jer ti znaš svoje dete – i koliko puta si bila u pravu.
Koliko si istraživala po internetu i biblioteci da bi rešila neki problem.
