Savremeni parovi često smatraju da je zaključenje braka formalnost, obično parče papira, koje ništa ne znači i ništa ne garantuje i u suštini, oni su u pravu. Parovi koji žele da budu zajedno, da imaju porodicu, da čuvaju i neguju ljubav, poverenje, prijateljstvo, razumevanje, privrženost i sve ostale vrline dubokog, zdravog i stabilnog odnosa, to žele jer su tako odabrali. Ali najčešće, ti parovi svoju vezu “ozvaniče” brakom, jer, što da ne? Dakle, ako vam je svejedno da li ćete se sa voljenom osobom venčali, onda isto tako možete i da se venčate. Ako “što da ne” nije dovoljan razlog, evo nekih koji možda jesu, mada deluju površno. Istina je da vas svet drugačije posmatra kad ste udati i oženjeni, nego kad niste. Ali, i sami sebe drugačije doživljavate.
Kada ste u braku, više niste par, nego ste porodica. Možete se isto prezivati, a i ne morate. Najčešći razlog zbog koga žene uzimaju muževljevo prezime (i zadržavaju ga i ako se razvedu) jeste to da žele da dele prezime sa decom. Dakle, bračni par je porodica, koja namerava da ozbiljno postane porodica, odnosno, da ima decu.
Njegova porodica postaje vaša i obrnuto. Sada ste zajedno tu za njegove i za tvoje. Možda ste bili i do sada, ali brak daje izvesnu težinu ovoj obavezi. Vi ćete trčati i pomagati oko njegovih roditelja, a njegovu braću i sestre ćete smatrati svojima i obrnuto – on će biti tu za članove vaše primarne porodice, kada je to potrebno. I tako treba da bude, jer ako nije, onda narušava vaše, bračne odnose.
