Žene se često žale da njihovoj porodici kuća služi kao hotel. Dođu, jedu, istuširaju se, prespavaju, ujutru popiju kafu, doručkuju i idu. Deca idu u školu, muškarci rade dva posla, molim lepo. Ali te žene nisu domaćice, čiji je glavni posao servisiranje dece i radnih muškaraca, nego su radne žene. I najčešće isto rade dva posla. Kako je onda moguće da muž samo dođe s posla, ruča, odmori sat, dva, pre nego što ode na drugi posao, a ona, osim što je sinoć kuvala to što je danas za ručak, ima da raskrči sto, pobrine se za sudove, prikupi garderobu koja je za pranje, da je stavi u mašinu koju će uključiti kad počne jeftina struja, da smisli šta će sutra za ručak, dok se trudi da na brzinu počisti, oriba i uglanca, ostavi detetu da jede kad dođe iz škole, pa da ide na drugi posao? Kad se vrati, treba da se posveti detetu, opet raskrči lom koji je u međuvremenu nastao, uključi mašinu, istušira se i sruči u krevet, osim ako neko nema neke dodatne zahteve.
