A neočekivana saznanja stižu svaki dan. Kao kad neki od onih plastičnih konja zamrznutih u galopu na vrtešci, odjednom reši da siđe i otkaska svojim putem, a ti samo zineš i gledaš u oblačić prašine za njim.
E tako mi se danas zavrtela u glavi starinska dečija razbrajalica laste prolaste, na Moravu dolaste, koju nikad nisam razumela. Uvek sam se pitala šta su to prolaste i mislila da je to neki pesnički izraz za iste te laste i njihovo letenje i onda mi je sinulo – prolaste znači prolazite, a dolaste dolazite – fali samo apostrof između s i t.
O hvala Bogu, pomislila sam, u petoj deceniji sam najzad skontala neke proste dečije stvari. Možda je život najzad dostigao onu jednostavnost istinitosti za mene.
Ko zna šta ću još sve da shvatim, pomislila sam uzbuđeno!
Možda se prosvetlim i po pitanju ema esesa, pipi ja, pipi duga čarapa, a možda čak shvatim i en den dino savaraka tino…trif traf truf.
