Svaka mama u jednom trenutku pomisli, pa dobro, a gde sam ja u svom životu? To je dobro pitanje, koje bi češće trebalo da nam pada na pamet, bez obzira da li smo mame. Koliko da preispitamo kurs kojim plovimo i da proverimo ima li kormilara na tom brodu.
Mama priprada svom detetu, činjenica je. Telesno, emotivno, psihološki, praktično. Mama se oseća veoma protivrečno zbog te pripadnosti. Na jednom nivou uživa, ponosna je i potpuno angažovana otkrivajući pripadajuće izazove materinstva. Duboko je zadovoljavajući osećaj biti nekome najvažni na svetu, osećati takvu povezanost kakvu do tada nismo iskusile i kakvu ne donosi ni jedan drugi odnos na svetu. Zato što je ta povezanost lišena straha od gubitka. Svom detetu ćemo uvek biti mama, tu vezu ništa ne može da prekine. Ono nas neće ostaviti zato što će pronaći mlađu, lepšu i zanimljiviju mamu. A kad ode od nas svojim putem, bićemo i dalje uvek tu da pomognemo, uskočimo, utešimo, posavetujemo, dok smo žive. U materinstvu pronalazimo smisao i stabilnost, koja se u svim ostalim vezama može dovesti u pitanje.
