Mame ne mogu same. Čak i kad moraju same da odgajaju decu, jer su samohrane, jer nemaju podršku roditelja i para za dadilju, one se snalze i razmenjuju servisne usluge sa prijateljicama – što je odlična opcija, jer prijateljice koje su u sličnoj poziciji odlično razumeju našu potrebu da se povremeno zabavimo, opustimo, izludimo, zaboravimo da smo najpre mame i setimo se da smo i dalje svoje i da ima još uloga koje treba da odigramo i izazova na koje treba da odgovorimo.
Važno je da to i same razumemo, čak i kad nemamo odgovarajuću podršku i kad svi misle da bar neko vreme treba da nam bude dovoljno to što smo majke. Naša deca uče od nas ono što vide i osećaju.
Kad volimo sebe i važan nam je naš posao i naša interesovanja, učimo ih konceptu ispunjenog života, u kome je moguće jednako uživati u odgovornostima i zadovoljstvima.
Pročitajte i ostale tekstove iz rubrike Dnevnik jedne mame.
