Devojke maštaju o venčanicama. I to još od detinjstva. I kad najzad dođe dan da obuku svoj najluđi san, tačno možete da vidite da li je mlada neka vila, ili Diznijeva princeza, ili lejdi Di (večno živela u sećanjima) ili nije mogla da se odluči da li više želi da bude torta, čipkani oblak ili kraljevski baldahin.
Mlade smatraju da je sasvim normalno da se potroše nerazumne gomile para, na nerazmni kvadrat čipke i dva kvadrata satena, kako bi izgledale onako kako su zamišljale, ili bar kako bi se kostimirale najpribližnije svojoj zamisli.
Gotovo svi smatraju da je to potpuno u redu i na sve načine podržavaju kult venčanja u belom, iako je simbolika bele venčanice – pristupanja device svetoj tajni braka – ili sasvim nestala, ili uzela drugi oblik, za one koji uopšte razmišljaju o simbolici.
Bela venčanica na ženi koja je daleko od device, a već živi u zajednici, samo još nedostaje zakonska pravosnažnost, oblači belu haljinu (venčanicu) da objavi čistotu svojih namera da bude posvećena prosperitetu i dobrobiti bračne zajednice. Ili je oblači samo zato što je oduvek želela da je obuče i sad ima priliku.
Žena koja ne zamišlja konvencionalno venčanje, ne vidi sebe u venčanici, a možda ni u braku, takođe svojom haljinom izražava svoj stav. Ako se venčate u devetom mesecu trudnoće, nosićete trudničku venčanicu, ili neku trudničku haljinu, a ako je ona možda crvena, jasno je da svim srcem želite da budete majka. A supruga, koliko izdržite.
Možda želite pagansko venčanje, u prirodi, sa cvećem u kosi, u zelenoj haljini i bosi, poput šumske vile. U tom slučaju, kako treba da bude obučen mladoženja? Kao Petar Pan, verovatno.
Šta god želeli da obučete, vaše kostimiranje simbolizuje vaš stav prema životu i braku, konvencionalan, spoj tradicionalnog i modernog, alternativan i zasnovan na nekim zaboravljenim vrednostima. Želite da proslavite dan venčanja u odgovarajućem kostimu, da unesete sav naboj, dobre želje i očekivanja, da blagoslovite svoj brak načinom na koji stupate u njega.
Venčanica mog života ne postoji.
Niko nije još izmislio takvu haljinu koja će simbolizovati ultimativnu posvećenost brutalnoj istini, potpunu otvorenost i ranjivost, predanost ljubavi dušom i telom, hrabrost i spremnost na sve.
Zato što odeća ne može da simbolizuje tako nešto.
Zato što to nije kostimiranje nego ogoljavanje.
Zato bih ja, ako se ikada ponovo budem udavala, to učinila gola.
Sa svim svojim vidljivim godinama, učinkom zemljine teže, viškom kilograma, sa svom svojom vidljivom lepotom.
Onakva kakva sam.
Samo to je dovoljno verodostojan izraz mog prepuštanja, moje borbenosti, moje spremnosti, otvorenosti i izloženosti. Bez kalkulacija, bez skrivanja neprijatnih istina, bez maske i bez odeće.
Pred svojim partnerom, pred Bogom i pred ljudima.
Ne zato što sam nudista (a jesam), ne zato što radije biram alternativu svakoj konvenciji (a radije biram) ne zato što imam potrebu da iskažem sve što jesam (a imam) i što volim da prkosim standardima i potresam tabue (a volim) nego zato što je ulazak u svetu tajnu braka isto što i krštenje, inicijacija, preporađanje i zato što čovek treba da bude go i ogoljen, da bi prihvatio novi život srcem, dušom i telom.
Zato što u čistoti nema sramote, u golotinji ima najviše lepote.
Venčanica kakvu želim skrojena je svakim milimetrom moje rođene kože i stalno je nosim.
Ne bojim se da će mi se izlizati dok dočekam trenutak da je ponesem pod nebom.
Aleksina Đorđević
