Kad postanemo roditelji, zapanjeno otkrivamo – pored svega ostalog što zapanjeno otkrivamo – koliko toga možemo da naučimo od svoje dece. Kad otkrijemo ovu zapanjenost, nagazili smo put mudraca – oni se uvek čude čudima života, a život koji raste pred našim očima i u našim rukama, nakon što je rastao u našem stomaku, riznica je čuda od kojih ćemo se smejati i plakati u isto vreme. Deca nas otvore toliko silovito, da postanemo toliko ranjivi i bespomoćni i ukorene nas u život tolikom snagom, da ni tajfuni ranjivosti ne mogu toliko da nas iščupaju i odvitlaju.
Deca stalno nešto pitaju
Svojim pitanjima, nauče nas da ne odustajemo dok ne pronađemo odgovor koji će ih zadovoljiti. Jer oni ne odustaju od pitanja. Poput Malog princa, sećate se? Taj nije nikada odustajao od jednom postavljenog pitanja. Ne dozvoljavaju nam da ih ignorišemo i da ih se otresamo sumnjivo smandrljanim odgovorima. A kad se potrudimo i pronađemo pravi odgovor, lepo možemo da vidimo kako istina pronalazi mesto u njihovom umu, poput kockica koje se odjednom preslože i daju prepoznatljivu sliku. Neodustajanje od pitanja i traženja odgovora, jeste imperativ istine – prvog zakona mudrosti.
Brutalno su iskreni
U filmu “Interstellar” postoji robot čiji su parametri za iskrenost podešeni na 90 procenata. I kad ga glavni junak pita zašto, robot kaže da nije uputno biti stopostotno iskren sa emotivnim bićima. U nekom momentu, on ponovo podešava te parametre i vođen odgovorom robota, umesto da podesi na 100, oprezno dodaje još pet procenata. To je lukavstvo, blisko mudrosti. Ali deca nas uče kako da prihvatimo sto posto iskrenosti, koja nas udara u stomak, ispumpava nam vazduh iz grudi i stvara nam u grlu knedlu poput pesnice. Ona ne znaju zašto bi se neko osećao loše zbog toga što je nešto baš takvo kakvo jeste. Ima momenata kada nam je potreban blagoslov te neposrednosti da se suočimo sa životnim izazovima i nastavimo dalje.
Nemaju predrasude
Niti nešto podrazumevaju, niti pretpostavljaju. Ljude, situacije, stvari, radost i tugu, doživljavaju bez ikakve pretpostavke o tome kako treba da reaguju i šta bi trebalo da očekuju. Nemaju odbranu, nemaju distancu i zbog toga nemaju ni strah od razočaranja. Mi treba daleko da putujemo da bismo ponovo postigli takvu neposrednost, bukvalnost i jednostavnost.
