Međutim, možda to dete i nema roditelje kod kojih bih mogla da ga tužim, ili kojima bi to nešto značilo. Prosto, morate da mislite o takvim stvarima u ovom ludom svetu koji nam se svakodnevno događa i u kojima naša deca rastu u razorenim, polovičnim i traumatičnim porodicama i uslovima.
A kad gledam svoju decu, vidim celo porodično stablo. I moje i njihovog oca. Tačno znam od koga su šta povukli. Familija za koju sam se udala (i od koje se nisam razvela, iako od muža jesam) ima neke specifične odlike sitničavosti, materijalizma i sebičnosti. Sa moje strane nose nekonformizam i umetničke i filozofske sklonosti. Ali, to što se kod njih nije ili jeste ispoljilo, svakako je spakovano u njihovoj genetici i samo čeka priliku da se pokaže kao dominantno u nekoj sledećoj generaciji.
I kad se zaljubite u nekog ko je normalan, zdrav, dobar, topao, privržen i vredan, to ne garantuje da će vam potomstvo naslediti te fine osobine. Jer, svaka porodica ima nekog labilnog, nekog bolesnog, nekog alkoholičara, kockara, kriminalca, nekog apatičnog, lenjog i besciljnog, koji je svima bio teret. Kao i nekog odgovornog i organizovanog, ko je priskakao svima upomoć. Ne možete da pobegnete od lošeg nasleđa, ni iz svoje, ni iz njegove familije. Ali, treba da znate sa čim da računate. Da prepoznate osobine koje se pojavljuju kod vaše dece, koje možda možete da preusmerite ili pravilno usmerite.
