Sve što treba da znaš o pomeranju svog venčanja

Najdominantniji trendovi u svetu venčanica, koje moraš da primeniš ako se udaješ!

Okolnosti koje ti mogu pokvariti venčanje (i kako da izađeš na kraj sa njima)

Najlepše ružičaste haljine za savremene romantične neveste

Svadbeni trend koji se neće sviđati vašim roditeljima i familiji

Izazovi singl prisustva venčanju

#trend: Puff rukavi na venčanicama

Milenijumski trend – venčanje pre venčanja

Horoskop otkriva: Kako izgleda tvoje idealno devojačko veče

Modna predviđanja: Trendi ukrasi za kosu za savremene neveste

U poslednje vreme na Internetu se mogu videti odjeci unapred izgubljene borbe između zdravog razuma i novog zakona, o zabrani telesnog kažnjavanja dece. O, pogodili ste. Zdrav razum će izgubiti još jednu bitku u nastojanju Srbije da se ugura u tesne evropske okvire.

Roditeljska iskustva iz zemalja u kojima je ovaj zakon na snazi opravdavaju strahovanja zdravog razuma. Biće nam oduzet svaki instrument za obuzdavanje deteta po kratkom postupku, a maloletnička svest o tome da mogu da terorišu i ucenjuju roditelje koji im ne mogu ništa, već je u praksi rezultirala hororom kroz koji prolaze roditelji koje su deca prijavila nadležnima zbog zlostavljanja i zanemarivanja, zato što su bila besna.

Jedino što ćete moći kao roditelj da preduzmete, osim da počnete da se bavite psihologijom i postanete fašista za dečija prava, jeste da ignorišete postupke koje biste inače obuzdali bez razmišljanja.

Jer, zakon, odnosno njegovi tvorci i zagovornici, ne prave razliku između telesnog kažnjavanja, odnosno grube reakcije roditelja u momentu kad dete treba sprečiti da napravi štetu ili ugrozi sebi život – a mala deca to često rade, pokazuje roditeljska praksa, koja kao i obično, na ključnim mestima obara naučne teorije i psihološke metode.

Fašisti za dečija prava, u potpunosti su zgazili roditeljska prava, tretirajući roditelja kao servis, od koga se očekuje da ispravno funkcioniše. Odbacujući prava roditelja da imaju osećanja, spontane reakcije i stavove specifične za njihovu porodicu i kulturu.
Znate, u praksi, roditelji se mnogo i često ljute i uopšte ne znaju kako da se izbore sa tim. Često su bespomoćni, zabrinuti, očajni, bolesni, trpe gubitke i prolaze kroz grozne periode u kojima ne uspevaju da drže pod kontrolom ni jedan segment svog života.

fizicko zlostavljanje Zabrana telesnog kažnjavanja dece ukida prava roditelja

Jednog dana, uskoro, imaćemo i statističke podatke o broju roditelja koji su postali zavisnici od alkohola, droge i lekova, psihijatrijski pacijenti zbog depresije, anksioznosti i psihoze, koji su se okrenuli samopovređivanju i digli ruku na sebe u nemogućnosti da se izbore sa zakonskim okvirima savremenog roditeljstva. I statistiku o broju oduzete dece, smeštene u hraniteljske porodice, jer po slovu zakona treba da budu zaštićena od svojih roditelja koji nisu u stanju da se izbore sa zakonskim okvirima savremenog roditeljstva.

Ako mislite da roditelji neće pući, onda niste roditelj. Ako mislite da je ovaj zakon dobar za decu, razmislite o roditeljima.
Činjenica je da u roditeljstvo ulazimo bez pripreme, bez pedagoških metoda, bez odgovarajuće edukacije i naravno, bez ikakvog iskustva. Činjenica je da je svaki budući roditelj koji se smatra kulturnom i obrazovanom osobom, obuzet plemenitim mislima o dečijim pravima i rešen da bude najbolji roditelj na svetu.

Ali, znate, svaki roditelj je svom detetu najbolji na svetu. Jer postoje još neke činjenice o kojima glupi zakoni, ograničena nauka i nedozrela akademska psihologija koja još uvek nije Jungu ni do članaka, nemaju pojma. Niti imaju ikakvu nameru da se otvore ka proširenju svojih ograničenja i usvajanju pojmova koji se tiču svega onoga što zvanična psihologija još nije ni dotakla.

Činjenica je da deca biraju svoje roditelje. Biraju genetski materijal i uslove i neuslove koji će im omogućiti da obave svoje životne zadatke, da nauče neke lekcije i steknu zadato iskustvo. Ali ako, indoktrinirani naukom i njenim površnim saznanjima, smatrate da je to smešno i glupo, pisaćete smešne i glupe zakone, u uskim okvirima koje poznajete, motivisani nastojanjem da budete veoma savremeni, veoma naučni i veoma u pravu.

Jer, vidite, činjenica je da taj zakon, protivan zdravom razumu i roditeljskom iskustvu, neće opstati. Kao ni Evropska unija. Ali, mi ćemo ga usvojiti, jer ne vidimo dalje od nosa. O, propašće i ovde, zakoni se stalno menjaju. Međutim, proći će neko vreme, u kome će neki roditelji pući, a neka deca biti izgubljena u prevodu sa razuma na zakon.

Ja nemam da vam ponudim nikakve dokaze za to što tvrdim. Ne bavim se naukom. Ne bavim se ni psihologijom. Ali bavim se nekim činjenicama o kojima vi nemate pojma. Kad za pedeset godina, vi koji ćete me nadživeti, budete govorili “kako je ona matora veštica to znala” imaćete i odgovore, koje biste mogli da imate već sada, kad biste imalo poznavali razum.

Ne propustite:

Psihosomatski izrazi osećanja

Dečija pitanja: Šta da kažemo deci?

Aleksina Đorđević

Editors choice