Moguće je posvađati se čak i sa malim detetom. Vi insistirate, ono odbija, vi naređujete, uslovljavate, ucenjujete, ono i dalje odbija ili uzvraća na isti način. Ima vrlo nezgodne dece, koja imaju istančan osećaj za pravdu i ako osećaju da ih ne poštujete i da im namećete nešto glupo i ponižavajuće, istrajaće u svom stavu i poraziti vas. Ego protiv ega, pa vi vidite ko tu vodi koju bitku, ko gubi, a ko dobija.
Znam jednu trogodišnjakinju koja je rešila da ode od kuće, jer nije htela da prihvati nešto što joj je majka nametala. Uzela je svog medu i izašla u mrak. Majka je lukavo virila i čekala da vidi šta će da se desi, a devojčicu je obeshrabrio mrak i beznadežnost cele situacije, pa se poražena i ljuta vratila kući. I to je bio samo početak niza sukoba, otpora i diverzija koje je zatim nastavila da priređuje roditeljima, pretežno majci, koja nikada nije odustala od svog načina da nameće svoja rešenja i zahteve.
Neka deca odrastu u ovakvim nategnutim, neprijatnim i pogrešnim odnosima sa roditeljima, boreći se za sebe i čeličeći svoja istrajavanja i tamo gde ne moraju i gde ne treba to da rade, jer poznaju jedino taj model preživljavanja i očuvanja integriteta.
Kad vaša vrlo mala deca počnu da pokazuju veoma jaku volju da istraju u svom stavu, kad vam pružaju otpor koji vas zaprepašćuje i svađaju se sa vama iako nemaju ni rečnik, ni zrelost, ni razum, vreme je da se povučete i stavite prst na čelo. Ili bolje, stavite neku misleću kapu, ako je imate. Ako ne, posavetujte se sa nekim psihologom. Jer imate posla sa detetom istančanog duha i osećaja, koje neće dozvoliti da ga slomite, a silno će se ispovređivati u raznim odnosima u životu, primenjujući metod otpora i prepoznajući pokušaj slamanja, tamo gde mu se nude opcije za razvoj i nadrastanje roditeljskih modela.
Dužni ste da poznajete i razumete svoje dete, naročito u onim njegovim ispoljavanjima koja vam se uopšte ne sviđaju – jer previše liče na vaše najgore osobine, ili na nečije druge, koje vas najviše nerviraju. Genetiku nećete pobediti sirovim i surovim pobijanjem i nametanjem roditeljskog autoriteta, ali ćete joj doskočiti razumevanjem i nuđenjem adekvatnih izazova i sadržaja, koliko god oni ne bili po vašoj volji.
Možda će vas sve nervirati – počev od toga što je vašem detetu leva ruka dominantna, što nema nimalo sklonosti ka sportu, a zanima ga crtanje i muzika, što je inertno i stidljivo kao vaš brat, ili kratkog fitilja i nervozno kao vaš otac, ili brbljivo i radoznalo kao vaša baba. Ili je osteljivo i ranjivo, kao vi. Shvatite to sve kao izazov, jer vaše dete je osoba koja sledi svoj put, a vi morate biti korak ispred njega i otvarati mu vrata koja želi da probije glavom.
Kad se posvađate sa detetom, sukobljavate se na nivou ega, a dečiji ego je veći od njegove ličnosti i svake sposobnosti da se snađe sa emocijama, željama i mogućnostima. Vaš posao je da u tom trenutku sagledate ograničenja sopstvenog ega i veličinu svoje ljubavi i razumevanja.
Znate šta mora da bude veće i da odnese prevagu.
Ne propustite:
