Avantura dodaje adrenalin, pobuđuje akciju i daje osećaj moći. Hrani ego baš onom hranom od koga se on nadima i buja i postaje osoran i glup. Kad avantura postane način života, muškarac gubi osećaj da radi protiv svog braka i porodice, gubi perspektivu iz koje može da pogleda sebe sa strane i da shvati da se ponaša nedolično, nepošteno i da mnogo rizikuje. A naročito uopšte ne shvata da ga svi osuđuju i da svoju ženu izlaže podsmehu i sažaljenju. Možda deluje kao da ga nije briga, ali on naprosto toga nije ni svestan. On je zadovoljan sobom zato što mu tako dobro ide.
A ono što mu dobro ide je laganje, pre svega. Ako ga žena iznenadi nekim pitanjem ili pozivom, mozak mu radi sto na sat i on u trenutku izmisli uverljivo opravdanje ili objašnjenje, a kad momenat prođe, uzbuđenje ostaje i čini ga ponosnim što se tako snašao, što je dovitljiv, pametan i sposoban. Uopšte ga ne brine to što svi ti epiteti idu uz imenice lažov, izdajnik, prevarant. On sebe ne vidi tako. Misli da ima prava na sopstveni život i zadovoljstvo i da to nikog ne ugrožava. Ne vidi da njegov dvostruki život itekako ugrožava njegov brak i ne sagledava poziciju u kojoj se nalazi njegova žena, samom činjenicom da ima onih koji znaju ono što ona ne zna i koji je možda posmatraju kao jadnicu ili glupaču, koja dozvoljava sebi da joj se muž tako olako izvlači.
Tek kad žena sazna, a uvek sazna, pre ili kasnije, svi ti elementi o kojima on nije bio u stanju da vodi računa, stignu na naplatu. A ta naplata se pretvori u razvod, podelu dece i imovine, natezanje oko alimentacije, scene i optužbe i sav onaj horor koji je mislio da će izbeći jer je pametniji i veštiji od drugih prevaranata ili jer uopšte ništa nije ni mislio.
Ego je taj koji povećava ulog, udaljujući se od realnosti i gubeći smisao za razlikovanje poštenja od prevare, prava na sopstveni život i izdaje zajedništva.
Aleksina Đorđević
