Ogroman broj prvih trudnoća okonča se osujećenjem detetovog pokušaja da se rodi.
Ali, ono će pokušati ponovo. I ponovo. Ako je odabralo vas, neće odustati. Osim ako vi odustanete od njega, rešeni da se ne upuštate u roditeljstvo bez burme i potpisa. Da sačekate gospodina pravog, kome ćete želeti da rodite dete.
Imate svako pravo da donesete takvu odluku. Samo budite svesne da je to mnogo sebičnija odluka, nego rađanje deteta sebi.
Logika kaže da ako rešite da sebi rodite dete, uskraćujete detetu radost odrastanja uz oba roditelja, uskraćujete mu očevu ljubav.
Ali to je plitka logika, koja ne uzima u obzir da ćete tom detetu možda uskratiti postojanje, ako nastavite da čekate princa.
Ako ne osećate da vaše dete čeka na vas, ako ga ne sanjate i ne vidite, imate pravo na svaki izgovor da ne rađate. Ukoliko vam nisu potrebni civilizovani izgovori, takođe imate prava da u vašem životu nema mesta za dete. Ukoliko se prvo ne udate iz ljubavi. Možda ste u pravu. Možda ostvarite brak, iako ste izbrojali četiri decenije, možda vam sleduje i beba. Poštujte to, ako ne osećate imperativ, poziv, povezanost sa dušom koja vas je odabrala.
Ali ako se nešto u vama probudilo, a to je obično ono što pogrešno nazivamo majčinskim instinktom, ako osećate da je vreme da ugostite silu života u svom telu, da vam je potrebno da postanete majka, jer je to jedan od vaših životnih zadataka, neće vam biti potrebni ni partner, ni brak, ni priče o ljubavi.
Biće vam dovoljna ljubav prema životu.
Ah, u nekim slučajevima, deca se ipak rađaju iz ljubavi.
Aleksina Đorđević