Igračke i sva propratna skalamerija su vam odneli brdo novca, a vi ste nakon nekog vremena shvatili da je većina toga nepotrebna, ili jako kratko upotrebljiva. Ali nema veze, sve dok je to za prvorođenog princa ili princezu, to je opravdano.
A onda se rodilo drugo dete! Odmah ste pomislili da njemu ne treba nov krevetac, kolica, garderoba, jer je prirodno da to sve nasledi od starijeg brata ili sestre. Ma ne trebaju mu ni igračke, pa čak iako je suprotnog pola, jer šta fali devojčici da se igra sa autićima, ili dečaku sa lutkama. Vi sve to opravdavate razvijanjem kreativnosti, ili vas se to čak uopšte ne tiče. Dokle god je mirno, nek se zabavlja sa čim hoće.
Ako vam drugo dete pruži otpor prema nekoj hrani, nećete se sekirati. Ma neka jede šta god hoće, samo da je sito! Pa čak i ako uzme da jede keks za večeru, nije važno.
Što se kupanja tiče, kada ste rodili drugo dete, odjednom ste shvatili ili negde čuli, da ne treba bebu kupati svakodnevno da joj se ne bi isušila koža. Zbog toga ćete vrlo rado preskočiti po neko večernje kupanje, naročito ako imate goste, ili ste otišli negde. Pa čak iako dete zaspi u kolima u povratku, samo ćete ga preneti u krevet. Ma ne mora ni da se skine, ujutru će se presvući!
I tako vama deca rastu, prvo kao “na zrnu graška”, a drugo kao “ružno pače”. Dobro, možda sam malo preterala! Ali lako je shvatiti poentu.
Znate šta je zanimljivo u ovoj priči?! Činjenica da drugo dete izraste u samostalnu, samopouzdanu osobu, koja vrlo dobro zna šta hoće. A ono prvo često ostane vezano “za maminu suknju” i za sve u životu traži podršku i potporu. I šta ćemo sad?!
