Jeste li uhvatili sebe da razmišljate o tome kako ste prvo dete gajili sa potpuno razrađenom strategijom i pravilima koja su morala da se ispoštuju, pa sve i da “padaju sekire”. A onda je došlo drugo dete, koje ste, onako spontano počeli da podižete “usput”.
Možda sam malo zakomplikovala svoje misli, pa moram da vam ih pojasnim. Kada se rodilo vaše prvo dete sigurno ste mnogo puta noću gledali da li se pokrivač, kojim je pokriveno, pomera u ritmu disanja. Pa vam se onda čini da miruje i onda mahnito ustajete da stavite bebi ruku ispred usta i osetite dah. Ok, diše!
Onda je vaša beba počela da jede čvrstu hranu. E tu ste tek razvili ozbiljnu filozofiju i napisali mali kuvar za bebe u kojem obiluju namirnice poput brokolija, kelja, prokelja… Njami! A da ne pričam da je veoma važan tajming obroka. Ako beba plače u 12, a trebalo bi da jede u pola 1, moraće da sačeka. Nema jela van predviđenih termina, jer će to da poremeti bebin bioritam!
Još jedna vrlo važna stvar. Setite se koliko ste puta užurbano odlazili od prijatelja, koji su vas pritom gledali kao da ste “otkačili”, zato što beba mora da stigne da se kupa u pola 9. Ni po koju cenu, pa čak ni zabave, boravka u prirodi i sličnog, ne odlažete brčkanje, jer će beba lepše da spava nakon njega. Pobogu!
