“Mama je jedna i jedina” znamo svi još od malih nogu. I jeste, ali za svoju decu. To ne znači da svaka žena koja rodi dete automatski prihvati univerzalni kodeks ponašanja koji važi za sve mame. Ma daleko od toga, ima tu vrlo raznovrsnih “primeraka”, verujte mi na reč! I ja sam u jednoj od kategorija, samo ne znam da li ću vam do kraja teksta priznati u kojoj. Drage moje, probajte da utvrdite kojoj vi pripadate.
Profi mama
Od momenta kada sazna da je u blagoslovenom stanju, odlazi u knjižaru i kupuje sve knjige na temu trudnoće. Vodi računa o svojoj ishrani, pije litre vode dnevno, šeta, odlazi na vežbe kojima se priprema za porođaj. Kada taj dan dođe ona je već sve pročitala i obučila se tako da bi mogla i sama sebe da porodi, samo kada bi to bilo fizički izvodljivo. Kada beba stigne kući, “profi mama” opet odlazi u knjižaru gde se opskrbi literaturom o dojenju, uvođenju čvrste hrane i aktivnostima koje treba izvoditi sa novorođenčetom. Izlaske u park iskoristi da drugim mamama održi jedno kratko, ili duže predavanje na temu odgajanja deteta i zgražava se ukoliko vidi neku bebu od recimo godinu dana umazanu čokoladom. Jer, pobogu, čokolada se ne sme jesti sve do polaska u školu! Šalim se naravno, ali nisam daleko od istine u pogledu ograničenja slatkiša kod “profi mame”. I tako, kako dete raste tako i mama nastavlja da svaki razvojni period isprati po savetima stručnjaka. Pitam se samo da li nekad dopusti majčinskom instiktu da prevlada literaturu?!
Opuštena mama
Namerno sam odmah iza “profi mame” navela njenu potpunu suprotnost, nemojte da mislite da je slučajno. U trudnoći ona se ponaša po principu “trudna sam nisam bolesna”, odlazi na posao ako ga ima, izlazi sa drugaricama, putuje, jede sve što joj se jede i ima one momente kada baš poželi da oko ponoći smaže celu čokoladu! Kada se porodi, ako joj baš i ne ide dojenje, odlučuje se da pređe na adaptirano mleko, jer “bebi neće ništa faliti, tolika su deca na njemu odrasla”. Dok njeno dete u parku bezbrižno puzi po zemlji ili betonu, stavlja u usta sitnice na koje usput naiđe, ona sedi sa nekom srodnom dušom na klupi i ćaska. Kada dete krene u školu, ovakva mama često zaboravi da mu prvih mesec dana kupi blok za likovno, ili da dođe na roditeljski. Posmatrajući sa strane, čovek ne može da se odluči da li se ovde radi o nemarnosti, ili se na taj način podiže samostalno dete.
