Objekat transfera (plišana igračka, ćebence, jastuče, lutka, ili bilo šta što dete odabere) predstavlja vezu između njegove unutrašnje i spoljašnje realnosti. Uz pomoć takve igračke dete se povlači u svoj svet u kome se oseća sigurno, ili uz njenu podršku, stupa u interakciju sa spoljašnjim svetom. Nikada ne smete zaboraviti igračku kada negde idete, naročito ako putujete i nema izgleda da se časkom vratite po ono što ste zaboravili. Detetu će se desiti da zaboravi omiljenu igračku, ali kada mu bude potrebna, biće strašno ako ne možete da je pronađete. Što znači, omiljena igračka vašeg deteta, njegov objekat transfera, takođe je u vašoj nadležnosti i o njoj morate voditi računa, za dobrobit svog deteta.
Omiljena igračka karakteriše fazu prihvatanja odvajanja od majke, koje počinje vrlo rano u savremenom svetu u kome su majke zaposlene, pa decu čuvaju bake i deke, jaslice, vrtići, dadilje. To je onaj period oko treće godine, kad dete počne da otkriva svoje detinje moći i da dešifruje neka osećanja i stanja, okolnosti realnosti koja ga okružuje. Takođe, to je period kada će vas dete najviše puta dnevno isterivati iz pameti, jer će preduzimati akcije koje ne možete da zamislite, ni da predupredite, jer ne možete da primetite one trenutke kad ono upija neke spoljašnje informacije koje će mu probuditi lude ideje, dok izgleda kao da je vrlo zauzeto igrom i ništa ne čuje i ne primećuje. Nemojte zaboraviti – čim je prisutno, dete je i uključeno. Ono se igra, ali sve što se dešava oko njega čuje, vidi i pamti.
