Skoro sve devojčice vole barbike, a dečaci sve što ima točkove, ali ipak, taj kliše uopšte nije tako krut. Osim što većina dece ima puno igračaka, koje pretežno čine lego kocke, ili barbike, autići, vozići ili plišane životinje, svako dete obično ima neku svoju omiljenu igračku ili predmet – u psihologiji poznatu kao objekat trasfera, odnosno, prelazni objekat, koji za dete predstavlja živo biće, iako ono zna da ta igračka ili predmet nisu živi. Budite veoma pažljivi prema omiljenoj igrački, jer ona ima važnu ulogu u osetljivom životnom periodu vašeg deteta, koje sve oseća, vrlo malo razume i može, ali svom snagom pokušava da se uključi u svet i ispuni njegove zahteve. Ono ne pristaje da se odvoji od te igračke ili objekta, pa ćete morati da pronađete neki način da objekat transfera s vremena na vreme operete i osušite, tako da bude odmah upotrebljiv.
Ako je u pitanju lutka ili plišana životinja, povedite računa da vam način pranja i sušenja bude nežan – neka to bude kupanje igračke (koja sigurno ima ime), jer ako plišanog medu strpate u mašinu, a zatim ga okačite za uši da se suši na žici, dete vam to nikada neće oprostiti, verujte mi na reč. Zapamtite, to je živo biće (iako dete zna da nije) i njegova emotvna veza sa igračkom je veoma realna. Racionalizacija nikada neće upaliti (“šta ti je, pa to je samo igračka, kupiću ti drugu”) jer ne postoji druga takva ista, kao što ne postoji još jedno vaše dete, takvo isto.
