Obećanja koja parovi razmenjuju u romantičnim komedijama, kad najzad stanu pred matičara, posle sto godina – jer to su obično zreli parovi, koji su iz nekog razloga rešili da se ponovo venčaju, ili su se najzad spojili, posle silnih peripetija i životnih lomova i imaju odraslu decu, koja aplaudiraju njihovim zavetima na venčanju, mogu da nam daju dobru ideju. Možda ta obećanja nemaju težinu kad ste mladi i neiskusni, ali možete da ih prepišete od iskusnijih, a vremenom ćete dovoljno sazreti i porasti da shvatite zašto su baš ta obećanja toliko važna. Neka od njih uopšte nisu romantična, ali su vrlo mudra – jer potiču iz bračnog iskustva onih mudrijih od nas.
Obećavam da ću biti na tvojoj strani – ohrabrivaću te, podržavati i verovati u tebe i onda kad ti ne veruješ u sebe. Parovi koji proslave zlatnu svadbu ovo često navode kao najvažnije u braku – podršku, oslonac i to što je neko bezrezervno verovao u njih, onda kad su sami u sebe sumnjali i kad su mislili da nemaju dovoljno snage i pameti da se sa nečim izbore, da nešto osvoje i postignu.
Obećavam da nikada neću loše govoriti o tebi – neću te ogovarati kad sam ljuta i ophodiću se prema tebi sa nežnošću i saosećanjem. O partneru se ne govori loše nikome – ni prijateljima, ni majci, ni deci. Ako ovo radite kad ste ljuti i besni, posle ćete se loše osećati, a ostali će biti pozvani da komentarišu i savetuju vas. Ono što zamerate partneru, rešavate sa partnerom. Naročito deca ne treba da slušaju kako jedno drugo ogovarate ili se svađate.
