Dete sme da odbije i da se buni
Detetovo NE treba uvažiti i razmotriti. Ono ne mora uvek da posluša, može da se pobuni i da odbije ono što se od njega traži, a roditelj mora da proceni kada će prihvatiti i ispoštovati to odbijanje bez nagovaranja i pregovaranja (jer su deca ponekad strašno u pravu kad nešto odbijaju i treba ih pažljivo slušati), a kada treba da pokuša da pronađe kompromis ili da objasni detetu da ponekad mora da uradi i nešto što ne želi. Ako njegovo NE nikad nije prihvaćeno i uvek mora da radi ono što ne želi, to će ga uputiti putem otpora i inata, koji imaju tendenciju da postanu samodestruktivni, da se razviju u obrazac odbijanja svega što pomisle da im se neopravdano nameće. Ili im može slomiti duh i učiniti ih suštinski nesigurnim osobama, koje su uvek žrtva tuđe snage volje.
Dete sme da se bučno zabavlja
Deca nisu tiha i mirna. Čak i ona koja su izrazito introvertna i najviše uživaju u svom svetu mašte, ponekad skaču, viču, pevaju, tutnje… Veoma aktivnoj deci treba omogućiti svu slobodu da ispoljavaju svoju bučnu energiju – u prirodi, igri sa drugom decom, kroz fizičke aktivnosti i sport.
