Prvo je potrebno da razgovarate o tome kako se tačno osećate – kao poliveni hladnom vodom. Posle sve one iscrpljujuće i euforične jurnjave oko venčanja, posle medenog meseca, vraćate se u realnost. Svakodnevica se nastavlja neumitno i romantika je ne zanima – mnogo je bitnije ko će spavati na kojoj strani kreveta i da li oboje možete da spavate u mraku, ili sa upaljenim noćnim svetlom. Jer, ako jedno od vas mora da spava u totalnom mraku, a drugi ne može da zaspi bez uključenog TV-a, ili stone lampe, onda nećete moći da spavate zajedno, ukoliko želite da se naspavate. I smatraćete da je izdaja ako ne spavate zajedno i prebacivaćete jedno drugom zbog toga što ne spavate dobro. A jedini prihvatljiv kompromis je – odvojeno spavanje. I to ne u odvojenim krevetima, nego svako u posebnoj sobi. Ako ne možete da se odmorite, jer vam partner smeta, pre ili kasnije ćete početi da ga mrzite, a glupo je da dozvolite da dođe do toga. I to je samo jedna stvar, samo jedna “sitnica” iz obilja momenata u kojima se sudarate sa svojim potrebama, navikama i očekivanjima.
Možda ste očekivali da se partner trudi da vas usreći i možda verujete da je to njegov posao – a on ne izgleda kao da je u službi vaše sreće i zadovoljstva, nego kao da sasvim lagodno živi svojim životom. Ide na posao, izlazi sa društvom, gleda utakmice, igra igrice. Umesto da svakog časa gleda u vas i razmišlja o tome šta biste mogli zajedno da radite. A da li je onda vaš posao da se starate da partner bude srećan i zadovoljan? To koliko ćete jedno drugo usrećiti, mali je deo moći koju svako od vas ima u odnosu. Veći deo se odnosi na to koliko ste spremni da prihvatite odgovornost za svoju sreću i svoja osećanja i da se sami postarate da vam život bude ispunjen i da budete zadovoljni sobom.
