Pa, možda neki muškarac ovde uopšte ne bi imao nikakav problem, jer ima potpuno drugačije viđenje stvari, skroz različitu postavku problema i drugačiju perspektivu. On bi samo slegnuo ramenima, kao da sa njih otresa teret naše neverovatne i neshvatljive komplikovanosti.
Ako sam svesna da mi treba jedno, a želim drugo, treće i četvrto, kako da se fokusiram? Ah, lako bi bilo kad bih prvo rešila ono što mi treba, pa se zatim pozabavila onim što želim. To liči ne nešto što bi predložio neki muškarac i sasvim je delotvorno kad su u pitanju čizme.
Ali, eh, ako je kojim slučajem u pitanju muškarac?
Vidite, meni treba neki vrlo stabilan tip, koga će zabavljati moja uzletanja i lupinzi – u osećanjima, pameti, raspoloženju. Istovremeno, potrebno je da on bude veoma inspirativan meni, da bih mogla da se bavim vratolomijama, jer ću inače umreti od dosade. Neki supermen je verovatno baš slika i prilika takvog tipa, kakav mi je potreban.
