Ruski psiholog Mihail Labkovski podelio je osnovna stanovišta o školi i vaspitanju, sa kojima su se mnogi roditelji sa olakšanjem složili, osetivši da nisu sami u svom skeptičnom odnosu prema školovanju i potrebi da zaštite dete od prevelikog pritiska u tom smislu. Evo nekih esencijalnih saveta za zbunjene i uplašene roditelje, koji osećaju da školski sistem škodi njihovoj deci, a bespomoćni su pred tim osećanjem.
Pre nego što pođu u školu, decu ne treba ničim opterećivati. Nikakvi sportovi, intelektualni razvoj, strani jezici… Do 6-7 godina mozak deteta fiziološki nije spreman da prima veliki obim informacija i vaša ulaganja u svestrani razvoj detetove ličnosti rezultiraće jedino time da dete izgubi detinjstvo.
Kad pođe u školu, za dete je najvažnije da postigne psihološki komfor. Dakle, odaberite školu blizu kuće, u kojoj će sretati drugare iz komšiluka – tako će lakše izgraditi odnose sa njima i prilagoditi se.
Učiteljica ne treba da bude stroga i zahtevna, nego dobra – ona koji voli svoj posao, razume decu i dobar je pedagog. Raspitajte se kod roditelja dece koja završavaju četvrti razred.
Škola je odgovornost vašeg deteta, a ne vaša, i tu granice treba da se postave vrlo brzo – prvih par nedelja možete da ga vodite i dovodite, a zatim je potrebno da dete preuzme svoju obavezu i da vas njome ne uznemirava. O tome treba da razgovarate otvoreno i jednostavno – svako ima svoj posao, vi imate vaš, a detetov posao je da ide u školu. Kao što ono ne brine zbog vašeg posla i ne preuzima vaše obaveze, ne treba ni vi da se opterećujete njegovom školom.
Nemojte stalno zapitkivati kako je bilo u školi i na svakom času i nemojte naročito reagovati na ocene. Ako dete želi da priča o školi, pričajte, ako ne želi, ne terajte ga.
Domaći ne treba raditi s detetom, školsku torbu mu ne treba spremati, ne treba vi da vodite računa o tome da li mu nešto treba i da li je nešto zaboravilo. Naučiće, utoliko pre, ukoliko niko ne razmišlja umesto njega.
