Malo dete, vanredno stanje i prioriteti

Vaše urgentne potrebe

Skoro da ne postoje, osim kad vam se ide u WC, ili kad se povredite, pa možda čak ni tada. Uvek je važnije da zbrinete dete i da se ono ne uznemiri zbog vašeg uznemirenja (a to se redovno dešava). Kad morate u toalet, upotrebite kućna kolica i vodite dete sa sobom – manje je frustrirajuće, nego da ga slušate kako plače i pitate se da li će se skotrljati sa kreveta, pasti i polomiti ili se zaceniti od plakanja i ugušiti (a uvek to mislimo). Ali ako vi padnete i povredite se, posečete ili izgorite, nema plakanja, zapomaganja i paničenja. Mame reaguju kao vatrogasci – prvo žene i deca. Kesa graška iz zamrzivača za povredu, prva čista krpa koju dohvatite (pelena) za posekotinu, pa onda udahnete duboko, ispunite detetove potrebe, pa onda zovete nekog telefonom, ako procenite da će vam trebati pomoć ili intervencija. Kad se mama čije dete traži da se drži, recimo ukoči, toliko da ne može da podigne dete, onda ona sedi ili leži sa detetom u rukama, kad organizuje podršku, koja će da obavlja sve ostalo. Dok ne organizuje, malo plače ona, malo plače dete – dodatne vanredne situacije ne menjaju prioritete, samo otežavaju njihovo ispunjavanje.