Majčinstvo je obuka za marince, samo to vam niko nije tako rekao. Rekli su vam da majčinstvo traži odricanje, ali niko se nije potrudio da objasni šta to stvarno znači. Nisu hteli da vas plaše. Odricanje zvuči tako hrišćanski i velikomučenički, da nipošto ne deluje realno, a osim toga, kad razmišljate o svojoj majci, vi ne vidite u čemu je to njeno odricanje. Osim ako vam nije probila uši pričom o tome šta je sve mogla da postigne u životu, da nije vas rodila. Ali to ste već upisali u rečnik pojmova kojima nikada nećete terorisati svoje dete. I onda shvatite da odricanje znači, osim početnog odricanja od udobnosti, sna, samoće, slobodnog vremena i ultimativnog prava na neuznemirenu jutarnju kafu i toaletu, da se zapravo stalno odričete sebe. I da to traje i prerasta u naviku da je dete uvek na prvom mestu i da su njegove potrebe i zadovoljstva važnija od vaših.
Za to vreme ste stalno na ivici da iskočite iz kože, na rubu razuma, na granici između šta mi je sve ovo trebalo i ovo je najbolje što mi se dogodilo u životu.
U kakvom god aranžmanu da živite, pronađite podršku svom majčinstvu, nekog ko može da vas zameni tako da ne brinete, obezbedite sebi san i trenutke zadovoljstva koje vam je potrebno da se osećate kao osoba, a ne kao uslužni centar, servis za dete i kuću i neko ko više nikome nije potreban osim detetu. Potrebni ste sami sebi. To je priprema za onaj momenat posle mlevenog plazma keksa kad treba da se setite kako se živi za sebe.
Pročitajte i ovo:
