Tu i tamo, pronalazite sebe na trenutke koje kradete od sna, da ih ne biste krali od deteta, jer to je teško podneti. Čak i kad imate sasvim dobar razlog da se odvojite od deteta na nekoliko dana, bićete pokidani između osećanja krivice što ste ostavili dete i osećanja krivice što osećate toliko olakšanje što ste malo ostavili dete. Kao između čekića i čekića. A kad se iskujete i prekalite i postanite majka – veteran, dete je već veliko i više od svega osećaćete kako vam stalno nedostaje, jer nikad nema vremena za vas.
Dakle, dok ste rekli mleveni plazma keks majčinstvo vas je progutalo, sažvakalo, svarilo i probavilo. Jedino što vam je garantovano, jeste doživotna briga za dete, jer čak i kad odraste i uputi se ka drugom kraju mladosti, kad počne da sedi i pokazuje znake starosti, vi ne prestajete da budete majka, a ta osoba sa svojim životom ne prestaje da bude vaše dete.
U međuvremenu, pogubite sve živce i ponovo ih pronađete kad shvatite koliko ste bili blesavi kad ste dozvolili sebi da pogubite živce. Jer, vi ne prestajete da učite, da odrastate i da se menjate, zato što ste majka, a majka je valjda neka gotova, završena i savršena osoba, koja se uvek ponaša na isti način, uvek isto misli i isto oseća.
Koliko god majčinstvo bilo vaš glavni zadatak i koliko god nalazili sebe u ispunjavanju tog zadatka i uspevali da se ispunite zadovoljstvom, ispunjavajući zadatak, toliko vas kovitlac života ne pušta iz stiska i ne dozvoljava vam da odahnete. Dok završavate jedno, na ivici da prsnete ili odahnete, pojavi se drugo, pa onda ne stignete da odahnete jer se završilo prvo, a uronjeni u problematiku drugog, shvatate da je iskrslo i nešto treće, što je proisteklo iz onog prvog za šta ste mislili da je gotovo. Da ne pominjem četvrto, koje se možda pojavilo kao neočekivana sreća i ulilo vam snagu i energiju da se nosite sa prva tri, ali koje istovremeno zahteva vaše vreme koje nemate i pažnju koju ne uspevate dovoljno dugo da fokusirate.
