Kao što dečak ima svako pravo na utehu i nežnost kao i devojčica, tako to pravo ne treba nikada da mu uskratimo, čak i ako je već toliko porastao da postoji opasnost da nas spljeska ako nam sedne u krilo. Odrastanje ne bi trebalo da automatski donese fizičko distanciranje i vaš sin ima prava na zagrljaje, poljupce i privijanje, kad god želi, iako je za glavu viši od vas. Naravno, nećete pokušavati da ga uhvatite za ruku kad prelazite ulicu, ali nećete mu ni reći da je suviše veliki da bi se mazio, jer to nije istina. Svako ima potrebu za toplinom i nežnošću, a ona je među sisarima svih vrsta, fizička.
Vaš sin ne treba da oseća stid zbog svog tela pred vama. Nećete ga ismevati zbog viška težine, već ćete nastojati da mu pomognete da pronađe rešenje, ako je to problem. Takođe, šale o veličini penisa zabranjene su u porodičnom krugu. Kao što devojčice trpe pritisak imperativa lepote, odnosno implantirane potrebe da se koriguju da bi se ulepšale, tako su i dečaci izloženi pritisku muževnosti koja se odlikuje velikim mišićima i velikim penisima.
Ako je već industrija udružena protiv samopouzdanja i integriteta naše dece, u našim domovima mora da postoji protivteža – čista ljubav prema onome što jesmo, takvi kakvi smo.
Izvor fotografija: www.huffingtonpost.com, parentingmojo.com
Aleksina Đorđević
