Danas svi smeju da plaču i ukoliko su povezaniji sa svojim osećanjima, utoliko bolje za njih i za sve oko njih. Takođe, danas svi treba da budu hrabri i jaki, zato što životne odgovornosti to zahtevaju, a od toga prilično zavisi i osećanje ispunjenosti, ostvarenosti i sreće.
Dobre stvari su za hrabre i jake, a suočavanje sa osećanjima je čin hrabrosti, na koji muški rod od malena treba ohrabrivati i upućivati.
Dečaci treba da nauče da identifikuju zbunjenost, frustraciju, strah, zabrinutost, tugu, malodušnost, stid, ponos, nesigurnost, umesto da ostanu na besu i zadovoljstvu – dva suprotna kraja tradicionalne sirove muškosti.
Insistiranje na sportskim aktivnostima, bez obzira što smo sigurni da je to dobro za zdravlje i samopouzdanje, nije opcija ako naš dečak nikako nije sportski tip. Izlaganje aktivnosti u kojoj nije uspešan, ne voli je, ne pronalazi nikakvo postignuće, a doživljava neprijatnosti, neće od njega načiniti zdravijeg čoveka.
