Ali kod gospode ne postoji nikakva dilema, ne postoji titula koja se odnosi na njegov bračni status i niko zbog njih ne izmišlja rodno neutralno obraćanje. Jer za politiku, kao i za svaku drugu oblast života, gospodinova vrednost se ne meri bračnim stanjem. Niko neće gospodina tretirati kao lakomislenog ako se ogospodio već treći put, ili i u zrelim godinama uporno izbegava gospodske zamke.
A mi gospođe smo stalno u nekoj zabuni. Ne znamo da li smo ponovo gospođice kad se razvedemo, tražimo rodnu ravnopravnost, a dobijamo rodnu neutralnost, da bi se izbegao seksizam. Još je, kažu feministkinje, to gospođanje zadiranje u ljubavni život žene, kao da je brak neminovno povezan s ljubavlju. I šta su sve one gospođe koje žive u nezvaničnim brakovima sa svojim nevenčanim muževima? Gospođice? Ili neudate gospođe?
Što se mene tiče, mogu da krenu i dalje od politike i da ukinu gospođanje i gospodičenje na svakom nivou. Uostalom, to je srpska istorija već zabeležila – već smo bili drugarice i drugovi, a da nikad stvarno nismo ni stigli do gospode.
A opet, kad hoćete da opišete veoma kulturnu žensku osobu, koja ume o svemu da razgovara i savršenih je manira i toplog a nenametljivog ponašanja, koja je u zrelim godinama, a elegantna i lepog i odmerenog držanja, reći ćete “prava gospođa”. Kao što ćete i čoveka od duha, stila i ponašanja oceniti kao pravog gospodina.
Gospodstvo je neuhvatljiva odlika ljudi koji možda nemaju veze ni sa brakom ni sa aristokratijom, nego sa vaspitanjem, interesovanjima, kulturom i ophođenjem punim poštovanja prema svima i svemu jednako.
