Politika je to rešila još pre četiri godine, kada je EU donela uputstvo da se u obraćanju ženama izostave titule gospođe i gospođice i da su političari dužni da im se obraćaju imenom, jer je titulisanje na osnovu stanja udatosti zapravo seksistički i zadire u ljubavni život, kako su isticale feministkinje. Pretpostavljam da je obraćanje sa “dame i gospodo” i dalje kulturno regularno na svim nivoima.
Jer ako su žene u politici ovim osvojile neki stepen rodne ravnopravnosti izbegavanjem da se etiketiraju bračnim stanjem, to ih i dalje ne sprečava da budu dame. Međutim, politička etikecija ovo naziva rodnom neutralnošću, što je vrlo nesrećno rešenje, jer ne postoji rodno neutralna osoba.
Za nas ostale, obične žene van političke scene, ostaje da će nas po tome da li smo gospođe ili gospođice provaliti jesmo li u bračnom ili bezbračnom stanju, a tako će nas i tretirati.
Naime, muškarci se drugačije udvaraju gospođama (daleko od toga da ih naša udatost obeshrabruje), a drugačije gospođicama. Od gospođe se očekuje da bude diskretna i da postane ljubavnica, dok je gospođicu malo teže držati na distanci, jer ona nema šta da krije i šta da izgubi.
Gospodski, nema šta.
