Ona će možda proći kroz sve pank, hipi i ostale buntovne faze, kroz muziku, imidž i druženje sa ekipom koja je u tom trenutku kul, a ipak će biti odgovorna i vredna i neće se izgubiti u besciljnosti ideala. A možda će sasvim spontano odbaciti “bad girl” prišivače, kad njena ličnost nadraste tesne okvire nametnute lošim devojkama.
U međuvremenu, loša devojka će dati sve od sebe da bude najbolja loša devojka u društvu. U svojoj ekipi, ona je ili najmlađa, ili najslađa, ili može najviše da popije, ili najlepše peva, ili je najredovnija na koncertima, ili sve to zajedno. U školi je najnašminkanija ili najpocepanija, šarmira nastavnike ili se sukobljava sa njima, najbolje i najgore ocene ređa kako joj dune. U kući je najneurednija, ali možda se najviše angažuje oko spremanja hrane, najbolja je i najgora ćerka, imala ona svu podršku od majke, ili ne.
U svim aspektima, ona je po nečemu posebna i pokušava da nametne svoju posebnost, kao što se upinje i da se u njoj snađe. Zvuči prosto, ali to je kliše svakog scenrija za mladalački horor.
Loša devojka ima svaku šansu da kroz sopstvenu borbu izraste u odgovornu, hrabru i sposobnu ženu, prevazilazeći zaštitu koju nudi uklapanje u konzervativno okruženje, izlazeći sama na kraj sa svojom ranjivošću i osudom okoline i oslanjajući se na samu sebe.
Navijam za loše devojke.
Aleksina Đorđević
