Čim se ono malo svesti o sebi i svetu, koja se budi pred kraj detinjstva, pomeša sa hormonskom uzbunom na početku puberteta, počinje orijentisanje i definisanje sebe, koje će vrlo brzo biti etiketirano, kao dobro ili loše. Sredina u kojoj dete odrasta, uvek je tesna i osuđujuća – porodica i škola sa jedne strane i društvo koje pubertetlija bira kao ventilu u odnosu na porodicu i školu. Ni jedan od tih okvira nije dovoljno širok za buntovni duh adolescencije. A buntovni duh je genetski kodiran. Kao i onaj drugi, koji lako prihvata patrijarhalne okvire, društvene norme i porodične vrednosti.
Adolescent generalno ima dva izbora – da prihvati porodične vrednosti ili da im se suprotstavi. Ako roditelji neguju neformalne vrednosti i podržavaju adolescentsko eksperimentisanje, dete ne mora daleko da traga, već može svoj bunt da sprovodi u zoni komfora, relativno bezbednoj i kontrolisanoj. Mada, dete neformalnih roditelja buntovničke prošlosti ume da napravi onaj drugi izbor i da se prikloni opšteprihvaćenim vrednostima, kao što dete iz tradicionalih okvira nalazi slobodu izraza u buntovništvu.
I jedno i drugo je kliše. Tesan okvir, bez suštinske slobode, za koju uostalom, adolescent nije ni spreman.
Pa, ako vam je ćerka loša devojka, dok je njen brat vrlo pristojan i konzervativan, znajte da je u oba slučaja sve u redu. Deca su vam dobra, a verovatno su i mnogo bolja u odnosu na ono što im vi nudite kao izbor, sopstvenim primerom.
Ali, horori adolescencije ih svakako neće zaobići.
A posledice borbe kroz odrastanje sa etiketom loše devojke, determinisaće životne izbore vaše buntovnice.
