Šire posmatrano, iskustva su generalno škodljiva. Naši životi su ludački vrtlog škodljivih iskustava – centrifuga, koja nas vrti dok ne iscedi štetno dejstvo iskustva, ostavljajući nas mokre i sažvakane, ali malo mudrije nego pre. Naša deca neće biti pošteđena toga, samo zato što mi želimo da ih zaštitimo od štetnosti života. Život je štetan sam po sebi, neizlečiv je i ima smrtan ishod, prema tome, bolje bi nam bilo da se opustimo u pogledu svih strašnih i pretećih izazova koji su pred našom decom, jer naša deca su i onako već do guše u tome.
Nećemo ništa dobro uraditi ako ih špijuniramo, provaljujemo na Facebook profile, prisluškujemo njihove razgovore i proveravamo istoriju stranica koje su otvarali na netu. Ali ako sa njima od početka razgovaramo o svemu, držeći se prvog zakona poverenja, a to je istinita informacija, oni će nam se obraćati za savet, objašnjenje, pomoć i zaštitu, uvek, jer će znati da će baš to i dobiti.
Međutim, i najiskrenija deca koja imaju puno poverenje u svoje roditelje, imaće potrebu za privatnošću. Ne zato što nešto posebno žele da sakriju, nego zato što sve više imaju svoj život, u kome ima sve manje mesta za neposredno deljenje sa roditeljima. I tu potrebu takođe treba podržati i uvažiti, jer to je ono što od početka radimo – podstičemo ih da odrastu i da nauče da se oslanjaju na sopstvenu pamet i snagu.
Aleksina Đorđević
