Nisu sva deca imala vanškolske aktivnosti
Roditelji samo lete, vozeći i odvozeći decu na razne časove i treninge – svako dete se bavi nekim sportom, ili ide na neke dodatne časove i pored pisanja domaćeg i učenja, ima i druge obaveze kad završi sa časovima u školi. Ranije su deca eventualno išla u muzičku, ako imaju sluha, a bavilo se i sportom, ali to nije bilo obavezno, pritisak roditeljskih ambicija nije bio tako redovan i snažan.
Niko nije nosio flašicu sa vodom
Ako se igraš napolju, kad ožedniš, ideš do najbližeg mesta gde možeš da piješ vodu – sa česme u nečijem dvorištu, ili u parku, ili zamoliš konobara u najbližem lokalu da ti da čašu vode. Danas svako dete nosi flašicu vode čak i u školu – iako tamo ima pijaće vode na česmi.
Niko nije nosio vlažne maramice
Pranje ruku je bilo obavezno kad dođeš kod kuće, a dok si napolju i u školi – niko se nije uznemiravao zbog prljavih ruku. U školi se išlo na užinu, kolektivno i ruke su se prale ispred trpezarije, pre jela, kao što je red. Sada se stalno trudimo da odagnamo sve moguće bakterije i plašimo se prljavštine, kao da će skočiti na nas kad ne gledamo. Kad smo kod higijene – nije se ni tuširalo svakog dana, samo po potrebi.
