Ne vidim u tome neki prst sudbine, niti neku veliku romantiku. Vidim puno zdravog razuma i smisla za realnost i to je ono što me raduje – činjenica da ljudi u poodmakloj zrelosti mogu napokon početi da se ponašaju zrelo i sa potpunim integritetom.
A to znači da odaberu tačno onakav aranžman kakav im najviše odgovara. Ne, oni ne žive zajedno. Zabavljaju se. I to baš izistinski. Provode vikende zajedno, putuju, letuju. Boli ih uvo šta misli o tome rodbina, prijatelji, deca. Sa tolikim životnim iskustvom, osvojili su svako pravo da rade baš ono što žele, a to što žele da provode ispunjeno, opušteno i zabavno vreme zajedno, znači da su prevazišli sve ono što ih je razdvojilo i vratili se suštini onoga što ih je spojilo. Godine bliskosti, ljubavi, gajenja dece, svađa, razočaranja i kriza – sve se to pročistilo, iskristalisalo i svelo na suštinu. Oni su jedno drugo izabrali još davno, zato što su se jedno drugom sviđali. Ona je bila lepotica, a on muževni šarmer i znate šta? Još uvek je tako. Samo su se hormoni smirili, besovi isterali, mladost iživela i steklo se nešto mudrosti i razumevanja. Oni se i dalje jedno drugom sviđaju. I u trenutku kad su mogli ponovo da biraju, opet su izabrali jedno drugo. Na način koji ih ne opterećuje, nego im prija. Sad je vreme da jedno drugom pruže samo prijatnost, radost, razumevanje, stabilnost i toplinu. Sve gluposti su prošle, zajedno sa mladošću, srećom.
