Ponekad, deca više vole da budu kod bake i deke, nego sa roditeljima i beskrajno se raduju kad ih vodite kod njih – toliko da postanete ljubomorni i zapitate se da li to vaša deca više vole babu i dedu nego vas?
To pitanje je prilično na mestu, jer ako deca obožavaju babu i dedu, to znači da im oni pružaju nešto što im vi ne pružate. A verovatno se radi o vremenu, pažnji, ispunjavanju želja, slobodi – maženju i tetošenju, za koje vi nemate vremena, a i mislite da to loše utiče na decu. Kad su baka i deka popustljivi, strpljivi, uvek spremni da decu puste da rade ono što žele, kad ne pokušavaju da ih disciplinuju i vaspitavaju, oni su obično najbolji baka i deka na svetu i deca odrastaju imajući u njih bezgranično poverenje. Njima se priča ono što se od roditelja krije – zato što baka i deka ne osuđuju i ne kažnjavaju i zato što ne shvataju toliko ozbiljno dečije ispade, ali zato shvataju ozbiljno bolove srca i duše i uvek su spremni da pruže razumevanje i utehu.
To su idealni baka i deka, koje imaju po neka deca. Ali ta deca nisu srećnija od dece koja imaju takav odnos sa svojim roditeljima – odnos prisnosti, poverenja, podrške i ljubavi, bez osuđivanja i kažnjavanja – odnos koji je najteže postići i održati sa svojom decom.
Savršene bake i deke nisu bili savršeni roditelji, oni su samo vremenom postali mudriji i opušteniji, pa su prema unucima često mnogo nežniji, mekši i popustljiviji, nego što su ikada bili prema svojoj deci. Roditelji dece sa ovakvim bakama i dekama, često su u veoma nezgodnom položaju – i sami roditelji, dok su još uvek i sami nečija deca – iz kog posmatraju odnose u oba smera. Njihovi roditelji prema njima nikada nisu bili naročito nežni (ili su čak bili veoma strogi), a prema njihovoj deci su med i mleko, sušta nežnost i popustljivost i to deluje poražavajuće.
“Zašto meni nisi bila takva majka, kao što si sada baba mom detetu?” bolno je pitanje koje mnoge mame postavljaju same sebi, ako se baš ne usuđuju da ga postave glasno.
Odnosi nikada nisu fer. Uopšte, život nije fer i kategorija pravde i nepravde je nešto što smo izmislili u nastojanju da postignemo ravnotežu, da ubedimo sebe da ćemo biti nagrađeni ako smo dobri, pošteni, ljubazni, velikodušni, ili poslušni, mirni, vredni, skromni… Ali svet se i dalje sastoji od većeg broja ljudi koji to nisu, u odnosu na one koji jesu i ono što zamišljamo da bi bilo pravedno i fer, nikada se ne događa nama, iako nam se čini da se događa skoro svima drugima, naročito onima kojima bi baš bilo pravedno i fer da se uopšte ne događa.
Da, ego i sujeta i nedoraslost i ovde su udruženi u zadatku da održe naša pogrešna uverenja i materijalizuju dokaze da smo u pravu.
