U prethodnim tekstovima smo se dotakli nekih stvari koje se menjaju ulaskom deteta u adolescenciju. Ono što se može izvesti kao neki uopšten zaključak je činjenica da je porodica činilac koji najviše može delovati na to u kom pravcu će ići razvoj deteta. Ali, do sada smo pažnju posvećivali isključivo ulozi roditelja u svemu tome, neopravdano zanemarivši uticaj braće i sestara. Odnosi među decom zavise od više faktora, a možda i najvažniji su broj dece i razlika u godinama između njih.
Tokom rane adolescencije, tinejdžeri se uglavnom distanciraju od najmlađih ukućana. Pošto se menjaju njihova interesovanja i oni postaju zreliji, osećaju da imaju sve manje zajedničkih tema sa mlađim bratom, odnosno sestrom, pa njih i njihove ideje smatraju previše detinjastim. Čak će ih, ne tako retko, izbegavati i biće im dosadna njihova insistiranja da se zajedno igraju ili da na bilo koji način provode mnogo vremena baveći se zajedničkim aktivnostima. Još jedan od razloga zašto adolescenti mnogo više vremena provode sa vršnjacima je to što oni veoma cene svoju privatnost, a manja deca ne umeju baš da čuvaju tajne, a i lako ih je izmanipulisati da ispričaju sve što znaju. Roditelji su svesni toga i često to namerno iskoriste da podrobno ispitaju najmlađe ukućane o tajnama starije dece. Ovo nikako nije dobro, roditelji ne bi trebalo da podstiču, nagrađuju ili potkupljuju mlađu decu kako bi saznali nešto o drugom detetu. Na taj način će se među decom stvoriti rivalstvo i razviti nepoverenje, a vi bi, ustvari, trebalo da ih podstičete da izgrade odnos zasnovan na ljubavi i podršci koju će pružati jedno drugom.
Tinejžerske godine donose mnoge promene u odnosu sa braćom i setrama
Ali, ne menja se samo odnos tinejdžera sa mlađim bratom ili sestrom, već i sa starijim. Mlađa deca mogu biti ljubomorna na stariju, a razlozi su najčešće u vezi sa većom slobodom i privilegijama koje odrasla deca imaju. Verovatno ćete često čuti tinejdžere kako izgovaraju rečenicu “Ali, to nije fer!” Ovakvo ponašanje može veoma nervirati roditelje, ali na njima je da dovoljno jasno i precizno odrede šta je kom detetu dozvoljeno i do kojih granica, a sve to u srazmeri sa njihovim godinama i zrelošću. Trebalo bi paziti da se ne upadne u zamku da se detetu koje tek ulazi u tinejdžerske godine dozvoli isto što i onom koje je na pragu treće decenije života. Ako se dete ljuti na vas što ga, na primer, niste pustili na neki koncert, a njegovog starijeg brata jeste, objasnite mu da ni brat u tim godinama nije posećivao koncerte. Ipak, veća je verovatnoća da će tinejdžeri u starijem bratu ili sestri naći dobrog savetodavca za mnoga pitanja koja ih čekaju stupanjem u adolescenciju, pa će se tako njihov odnos znatno produbiti.
