Roditeljske veštine sticaćete za sve vreme roditeljstva i uvek ćete imati šta još da naučite i unapredite. Odgajanje dece je najteži posao na svetu i nikada ne možete biti sigurni da ste sve dobro uradili – ali ne morate ni biti sigurni, dovoljno je da budete efikasni roditelji. Ovo su saveti i strategije za jačanje roditeljske efikasnosti.
Osnažujte samopoštovanje svog deteta
Deca nisu svesna sebe i ona počinju da se razvijaju kao pojedinci na osnovu povratne informacije koju im vi šaljete – ona upijaju vaš ton, govor tela, svaki izraz vašeg lica. Vaše reči, postupci u najvećoj meri utiču na razvijanje njihove svesti o sebi i samopoštovanja.
Hvalite njihova dostignuća, neka se osećaju ponosno zbog svega što umeju i što uspevaju, ma koliko to bilo malo. Ako kritikujete njihova postignuća u nameri da ih navedete da se više potrude i koriguju, povredićete ih, jer će se osećati bezvredno i nesposobno. Birajte reči, budite ljubazni, nežni i saosećajni, jer deca treba da budu sigurna u vašu ljubav i prihvatanje i onda kad greše i kad vam se njihovo ponašanje uopšte ne dopada.
Istaknite dobre stvari
Čudna ljudska navika samokritikovanja i negativnog samogovora (“kako sam glupa”, “uh, idiote smotani” i druge “ohrabrujuće” rečenice koje sami sebi upućujemo više puta dnevno) u roditeljstvu treba da se transformiše u samoljubav i samopodršku. Osvestite ovu negativnost kod sebe, da je ne biste reflektovali na decu i počnite da “hvatate” dobre trenutke i da ih ističete. Hvaleći dete zbog toga što je samo namestilo krevet ili uradilo nešto što uopšte niste tražili od njega, što se lepo igralo sa drugim detetom, pokazalo se nesebično i strpljivo, naučiće vas da se fokusirate na ono pozitivno i da to i kod sebe vrednujete (“nisam se primila na ovu provokaciju, ostala sam smirena, svaka mi čast”, “u, ovo sam baš dobro izvela” i slične rečenice koje će uskoro ući u vašu svakodnevnu praksu obraćanja sebi).
Postavite granice i ostanite dosledni
Neka pravila su neophodna, da bi svakodnevica funkcionisala. Ta pravila i granice pomažu deci da se orijentišu, da odaberu prihvatljiva ponašanja i nauče da se kontrolišu, da prihvate model odgovornog ponašanja. Roditeljska doslednost je veoma važna – ako ne popuštate pred moljakanjem i ne pregovarate tamo gde ste postavili granice, onda to ne činite nikad. Ne postajete popustljivi zato što ste trenutno dobre volje, pa ste velikodušni, jer to zapravo znači da ste granice postavili zato što ste bili ljuti ili sebični. Neuravnoteženo ponašanje tipa “sad ti je dozvoljeno, zato što sam raspoložena” na duže staze uliva nepoverenje i uči dete da manipuliše. Granice i disciplina nemaju veze sa tim kako ste vi raspoloženi, niti se postavljaju i sprovode zbog kazne i strogosti – nego u najboljem interesu deteta.
