Boravak u porodilištu spada u majčinsko iskustvo i nema tu mnogo toga lepog što ponesete u sećanju – barem vam se tako čini. Porodilište je mesto gde prvi put ugledate svoju bebu, a taj susret je, ako ste ga dočekali budni i svesni, više olakšanje što se mučenje okončalo, zaprepašćenje i čuđenje zbog činjenice da je iz vas izašlo to malo, crveno, drečavo i da to sada treba da bude vaše dete. Nekako se pojam koji imate o deci i bebama, uopšte ne poklapa sa onim što doživite u porodilištu. Jer bebe inače viđamo u slatkim benkicama, sa slatkim kapicama, čiste i medene – a one uopšte nisu takve kad se rode. I kad ih prvi put uzmete u naručje i pokušate da ih dojite, suviše ste zbunjeni i zabrinuti da nešto ne pogrešite, da biste mogli da sagledate ostale emocije i da shvatite kako se zapravo osećate.
Porodilište je ipak bolnica i tamo se osećate kao pacijent, a ne kao majka i onda odete kući sa paketićem koji ste u toj bolnici sami sebi isporučili, da ga odmotavate i umotavate, dok ne naučite kako to da radite brzo i spretno, da ga dojite, hranite, kupate i oblačite, pokušavajući da se snađete, da se saberete, da shvatite šta kako ide, koje savete da prihvatite, a koje da odbacite i kako da izađete na kraj sa svim zahtevima majčinstva, o kojima niste ni sanjali. Otprilike u vreme kad vam pođe za rukom da steknete malo rutine, veštine i samopouzdanja, počnete i stvarno duboko da osećate ljubav prema svom detetu i da nalazite i neko uživanje u tome što ste majka.
