Kriza srednjih godina je nešto kao postklimakterični pubertet, poslednji odjek krika mladosti, hvatanje zadnjeg voza moći da se nešto promeni, da se pobegne, da se počne iznova.
Mnogi brakovi koji su preživeli koješta, ne odole krizi srednjih godina. I nije to samo muški problem. Žene takođe znaju da podivljaju i krenu u borbu za nadoknađivanje propuštenog, dok još nije kasno.
Uobičajena slika krize srednjih godina uključuje odraslu decu koja su krenula svojim putem i parove koji su ostali sami, bez centra zajednice koju su činila deca. Shvate da su odradili dobar posao, da mogu da odahnu i opuste se, ali takođe shvate i da im je mladost prošla u odrađivanju i da su propustili mnoge prilike da promene život, da napreduju u poslu, da iskuse nešto drugo i nešto više. Nagomilano nezadovoljstvo se pojavljuje tamo gde najzad ima mesta i vremena da bude sagledano i priznato.
Ljudi osete da su dali porodici najbolje od sebe, a da su sami ostali uskraćeni za neka iskustva i da im ponestaje vreme za koje će uopšte moći da steknu bilo kakva iskustva, osim onih koja su upoznali u braku. Osete da više ništa ne duguju ni deci ni bračnom drugu, a da su sebi itekako dužni i da imaju prava da sada uživaju dok još mogu.
