Ako je za nekog dobro majčinstvo u mladosti, dobro je za buduće unučiće. Mlada mama (20+) nije spremna da bude majka. Vođena potrebom da pobegne iz matične porodice, zavedena osećanjima ili pukim slučajem, postaje majka bez razmišljanja. To nije loše. Ko ne razmišlja mnogo, nema vremena da se uplaši.
Žene koje su veoma mlade postale majke, osvrću se na svoje iskustvo tipičnim rečenicama, kao što su „ma šta sam ja tada znala, samo me interesovalo kad ću opet da se uvučem u farmerice“ ili „nisam ja imala nikakav osećaj za bebu, samo sam se trudila da odradim sve što su mi rekli da treba“ ili „ja sam odrastala zajedno sa svojom decom“.
Najbolje kod majčinstva u mladosti, jeste to što ste još mladi kad su vam deca već velika i rasterete vas majčinstva dok još možete da počnete svoj život ispočetka, punom snagom. Deca porastu, osamostale se i žive svojim životom i dobiju sopstvenu decu, a vi tek ulazite u srednje godine. I onda imate drugu šansu za sve ono što ste propustili u majčinstvu tokom mladosti, jer vam to nije bilo važno, opterećivalo vas je i niste razumeli u čemu je fazon. Dolaze unučići, a vi ih dočekujete opremljeni životnim iskustvom, a još uvek dovoljno snažni i vitalni, da možete da ispratite njihove živahne zahteve.
