U čemu je stvar sa svekrvama i snajama? Zašto ovaj odnos, mora po “difoltu” da bude katastrofalan? Jeste li se zapitali da li nam je to dato u sklopu tradicionalnog nasleđa, ili je po sredi psihološki fenomen?
Imajući u vidu da imamo puno svadbenih običaja koji se sprovode upravo da bi se svekrva i snaja dobro slagale, kao da se prejudicira da su i jedna i druga na “klizavom terenu”. Verovatno ste nekad videli da mladoženjina mama dočekuje mladu sa dve vekne hleba ispod ruku, koje ova treba da zagrize, kako bi se dobro slagale. I eto razmirica, a tek su ušle u srodničku vezu! Ako slučajno snaja to ne uradi kako treba, problemi su u najavi.
Drugo objašnjenje je u domenu psihologije. O tome su ispisane gomile papira, razvijene silne teorije, ali je suština ostala ista. Izgleda da je najveći problem u gubljenju prve pozicije. Kao na trkama! Gospođe mame ne mogu da se pomire sa činjenicom da više nisu glavna ženska persona u životu svojih sinova, a mlade snaje prosto nemaju nameru da bilo šta dele sa svekrvom. Čak ni prvo mesto!
