Najveći broj najstrpljivijih roditelja će udahnuti duboko i ponoviti po stoti put rečenicu o tome kako su tata ili mama trenutno zauzeti i ne mogu da razmišljaju o tome, ali neka dete zapamti šta ih je pitalo, pa će o tome razgovarati posle večere, ili pre kupanja. Važno je dati detetu orijentir koji je uobičajen, koji poznaje i koji je stabilan deo svakodnevice. A zatim je važno da se u tom trenutku sami setite šta ste obećali, pa iako dete možda ne može da se seti tog konkretnog pitanja, jer na pameti ima hiljadu pitanja, odvojte to specijalno vreme za razgovor i slušanje svih mogućih pitanja.
Odgovarati na dečija pitanja je ogroman izazov. Od momenta kad počnu da govore tako da ih svi razumeju, oni postavljaju suštinska pitanja, blesava pitanja, dosadna pitanja, ponavljaju pitanja na koja mislite da ste im već odgovorili. Obratite pažnju.
Ako ponavljaju pitanja, ili nisu usvojili vaš odgovor, jer nije bio adekvatan, ili je potreban viši nivo odgovora. Nikad se ne radi o nižem nivou. Kad sa tri, četiri godine postavljaju pitanja o smislu života i smrti, moraćete da angažujete svu svoju istinu i filozofiju da im odgovorite tako da odgovor bude usvojen. Nemojte ih potcenjivati. Oni vas ne pitaju iz pozicije razuma, nego direktno iz bića i svesti.
Zato im nemojte davati jeftine logične odgovore, nego im odgovorite sa iste pozicije odakle stiže pitanje – iz bića i svesti
Ako vam je pitanje posebno izazovno, pokušajte zajedno da nađete odgovor. Pitajte dete šta ono misli, zašto i kako se odvijaju stvari o kojima postavlja pitanja. Biće zabavno, a možda i prosvetljujuće. Deca su blizu izvora i njihova pitanja o postanku, životu i smrti, nose maglovita sećanja ili utiske, koje im je potrebno da potvrde. Oni možda još uvek znaju nešto što ste vi zaboravili, zato pažljivo slušajte pitanja.
